Srbija je 2025. izvezla IKT usluge u vrednosti od 4,552 milijarde evra, deset odsto više nego godinu ranije, uz suficit od 3,529 milijardi evra. To je rezultat koji potvrđuje da je sektor postao jedan od najvažnijih izvora deviznog priliva. Ali rekordni izvoz ne odgovara na pitanje ko kontroliše proizvod, podatke, odnos sa kupcem i najveći deo buduće vrednosti.
Za veliki broj domaćih kompanija prihod i dalje nastaje kroz outsourcing, razvoj po narudžbini ili rad timova uključenih u proizvod koji pripada stranom klijentu. Taj model nije neuspeh. Doneo je znanje, reference, plate i ulazak u međunarodne lance. Problem nastaje kada kompanija ostane trajno zavisna od prodaje sati, jednog tržišta i nekoliko velikih kupaca.
Šta zvanični podaci zaista pokazuju
Kancelarija za IT i eUpravu objavila je da je izvoz IKT usluga u 2025. dostigao 4,552 milijarde evra. Samo u decembru izvezeno je 471 milion evra, 12% više nego u decembru 2024. Suficit sektora bio je 3,529 milijardi evra.
Privredna komora Srbije je u julu 2026. navela da je izvoz softvera i IKT usluga porastao trinaest puta od 2012. i dostigao 5,2 milijarde evra, uz oko 150.000 inženjera. Ova brojka nije direktno uporediva sa podatkom Kancelarije od 4,552 milijarde, jer se može odnositi na širu definiciju, drugi obračunski period ili kombinaciju kategorija. Ozbiljna analiza zato ne treba da meša pokazatelje samo zato što oba opisuju rast tehnološkog sektora.
| Pokazatelj | Objavljeni podatak | Kako ga treba čitati |
|---|---|---|
| Izvoz IKT usluga 2025. | 4,552 milijarde evra | Zvanični godišnji podatak Kancelarije za IT i eUpravu zasnovan na platnobilansnim podacima. |
| Rast u odnosu na 2024. | 10% | Rast je snažan, ali sporiji od nekih ranijih faza ekspanzije; kompanije moraju da prate kvalitet prihoda, ne samo obim. |
| Suficit IKT usluga | 3,529 milijardi evra | Sektor stvara važan neto devizni priliv, ali podatak ne pokazuje koliko intelektualne svojine ostaje u Srbiji. |
| Decembar 2025. | 471 milion evra, +12% godišnje | Visok mesečni rezultat može biti pod uticajem fakturisanja i završetka projekata; nije dovoljan za procenu trajnog trenda. |
Izvoz usluge nije isto što i vlasništvo nad proizvodom
Domaća firma može da razvija ključni modul za međunarodnu platformu i da prihod evidentira kao izvoz IKT usluga. Ako ugovorom sva prava, podaci, brend i odnos sa krajnjim korisnikom pripadaju naručiocu, većina dugoročne vrednosti nastaje izvan Srbije.
Nasuprot tome, mala kompanija sa sopstvenim B2B proizvodom može imati niži trenutni prihod, ali veću vrednost po kupcu, ponovljivu prodaju i imovinu koja ostaje u bilansu ili u vlasničkoj strukturi. Zbog toga nije korisno suprotstavljati outsourcing i proizvode kao „loš“ i „dobar“ model. Potrebno je meriti koliko kompanija kontroliše u lancu vrednosti.
Pet pitanja koja otkrivaju kvalitet IKT izvoza
- Kolika je koncentracija prihoda? Firma sa 70% prihoda od jednog klijenta ima izvoz, ali nema stabilnu tržišnu poziciju.
- Ko poseduje intelektualnu svojinu? Ugovor treba da razlikuje kod koji pripada klijentu, generičke komponente, biblioteke, metodologiju i pre-existing IP.
- Da li kompanija prodaje kapacitet ili poslovni rezultat? Cena po satu je lako uporediva i pod stalnim pritiskom. Rešenje vezano za uštedu, prihod, bezbednost ili regulatornu obavezu teže se zamenjuje.
- Ko kontroliše prodaju? Ako odnos sa krajnjim kupcem drži posrednik, lokalna firma teško uči kako se proizvod pozicionira, naplaćuje i razvija.
- Da li prihod može da raste bez proporcionalnog rasta broja ljudi? Ako ne može, kompanija ostaje uslužni biznis sa ograničenom skalabilnošću.
AI menja ekonomiku outsourcinga
Generativna veštačka inteligencija povećava produktivnost programera, testera, analitičara i timova za podršku. Za kompaniju koja naplaćuje vreme to stvara neprijatan paradoks: isti rezultat može da isporuči sa manje sati, ali klijent očekuje nižu cenu ili manji tim. Produktivnost ne postaje automatski dodatna marža.
Firma koja poseduje proizvod može da koristi istu produktivnost da brže objavi funkcionalnost, poveća broj kupaca ili smanji trošak podrške. Zato je ključno pitanje AI strategije: ko zadržava ekonomsku korist od automatizacije?
To ne znači da svaka kompanija treba da napravi generički AI proizvod. Veća prilika je u vertikalnim rešenjima: obrada industrijske dokumentacije, optimizacija logistike, detekcija prevara, održavanje opreme, medicinski tokovi, energetsko upravljanje, usklađenost i sistemi koji kombinuju modele sa lokalnim pravilima i podacima.
Gde Srbija ima realnu osnovu za proizvode
Industrijski softver i elektronika
Srbija već ima proizvodne i razvojne centre u automobilskoj industriji, elektronici, energetici i mašinstvu. Kompanije koje razumeju proizvodni proces mogu graditi rešenja za kontrolu kvaliteta, održavanje, sledljivost, energetsku efikasnost i upravljanje dobavljačima. Prednost nije samo broj programera već pristup stvarnom industrijskom problemu.
Finansije, plaćanja i usklađenost
Regionalna tržišta imaju različite poreske, identifikacione i platne sisteme. Rešenja koja povezuju banke, trgovce i regulativu mogu prvo da se potvrde u regionu, a zatim da se šire na slična tržišta. Međutim, za takav rast potrebni su bezbednost, licenciranje i ozbiljan pravni tim, ne samo razvoj proizvoda.
Logistika i prekogranična trgovina
Carinska dokumentacija, transport, skladištenje i distribucija na Balkanu i prema EU još sadrže mnogo ručnih koraka. Softver koji rešava konkretan tok robe ima jasniju vrednost od aplikacije koja samo digitalizuje postojeći obrazac bez integracije.
Javna infrastruktura i govtech
Iskustvo Srbije u eUpravi i državnim data centrima može stvarati reference, ali kompanije moraju da razdvoje projekat za jednog javnog naručioca od proizvoda koji se može prodati drugim državama. Javna referenca pomaže tek kada su arhitektura, vlasništvo i komercijalni model prenosivi.
Zašto mnogi pokušaji prelaska na proizvod propadnu
Najčešći scenario nije tehnički neuspeh. Firma iz profitabilnog outsourcinga odvaja nekoliko developera da „naprave proizvod“, bez osobe odgovorne za kupca, cenu, distribuciju i podršku. Nakon godinu dana postoji funkcionalan softver, ali nema dokaz da iko želi da ga kupi.
Drugi problem je finansiranje. Uslužni prihod dolazi mesečno, dok proizvod zahteva ulaganje pre prodaje i često duži period bez jasnog povrata. Menadžment zato ne sme da vodi proizvod kao sporedni projekat koji će opstati samo dok su klijentski timovi manje zauzeti.
Treći problem je ugovor. Kompanija može razviti komponentu na osnovu iskustva iz rada za klijenta, a zatim otkriti da su prava na kod, ideju ili domen ograničena postojećim ugovorima. Pravna analiza intelektualne svojine mora prethoditi investiciji.
Model prelaska bez napuštanja uslužnog prihoda
- Izaberite vertikalu u kojoj već imate dokazano znanje. Ne polazite od tehnologije, već od problema koji ste videli kod više klijenata.
- Odvojite ponovljivu komponentu od specifičnog projekta. To može biti modul, API, metodologija, data model ili operativna platforma.
- Obezbedite tri dizajn partnera. Oni ne moraju odmah da plate punu cenu, ali moraju da ulože vreme, podatke i jasnu obavezu testiranja.
- Postavite zaseban P&L. Trošak proizvoda, prodaje i podrške mora biti vidljiv, kako profit outsourcinga ne bi prikrivao neuspeh.
- Izgradite komercijalni tim pre skaliranja razvoja. Prodaja proizvoda nije produžetak account managementa uslužnog projekta.
- Uredite IP i podatke. Kod, modeli, trening podaci, licence otvorenog koda i prava zaposlenih moraju biti dokumentovani.
- Definišite trenutak odluke. Ako nakon određenog perioda nema plaćenih kupaca, projekat se menja ili zatvara.
Infrastruktura je važna, ali nije strategija
Državna ulaganja u data centre, širokopojasnu infrastrukturu, veštačku inteligenciju i digitalne usluge mogu da smanje ulazne prepreke. Prema istraživanju Republičkog zavoda za statistiku za 2025, 90,1% domaćinstava ima internet priključak, a internet je koristilo 90% stanovništva. To potvrđuje široku digitalnu osnovu domaćeg tržišta.
Ipak, infrastruktura ne rešava koncentraciju kupaca, nedostatak međunarodne prodaje, vlasništvo nad IP-jem ili slab proizvodni menadžment. Kompanija može raditi iz modernog data centra i dalje prodavati samo jeftinije sate stranom posredniku.
Šta bi bio bolji cilj za 2030.
Veći izvoz ostaje važan, ali kvalitetniji cilj bi uključio broj kompanija koje imaju sopstveni proizvod, ponovljiv prihod, međunarodni prodajni tim, zaštićenu intelektualnu svojinu i kupce na više tržišta. Potrebno je pratiti i koliko firmi prelazi prag od deset, pedeset ili sto miliona evra prihoda bez proporcionalnog rasta zaposlenih.
Za Srbiju sledeća faza nije odricanje od outsourcinga. To je korišćenje kapitala, znanja i odnosa stečenih kroz usluge za izgradnju kompanija koje kontrolišu veći deo vrednosti. Rekord od 4,552 milijarde evra pokazuje da baza postoji. Ne pokazuje da je transformacija završena.
BalkansNetwork će sledeću verziju dopuniti razgovorima sa osnivačem izvozne IT kompanije, investitorom i kompanijom koja je iz uslužnog modela izgradila sopstveni proizvod.
Povezane analize
Zvanični i institucionalni izvori
- Vlada Srbije / Kancelarija za IT i eUpravu: izvoz IKT usluga u 2025.
- Privredna komora Srbije: dugoročni rast softverskog i IKT izvoza
- Republički zavod za statistiku: upotreba IKT u Srbiji 2025.
- Razvojna agencija Srbije: pregled IKT sektora
Poslednja provera izvora: 4. avgust 2026. Sledeća urednička revizija: februar 2027.
